Ученици ОШ ,,Вук Караџић" из Лебана посетили Народни музеј у Лесковцу

 У оквиру пројекта Обогаћени једносмески рад - Другачије до знања ученици ОШ ,,Вук Караџић" из Лебана посетили су Народни музеј у Лесковцу како би се ближе упознали са историјом краја у коме живе.

Приликом посете музеју ученици су имали прилике да погледају поставке које нас враћају у далеку прошлост, осам хиљада година дугу историју читавог лесковачког краја. Лебане је заузело значајно место на мапи археолошких открића откривањем локалитета из доба неолита Свињаричка чука који показује да се процес неолитске револуције, односно преласка са номадски на седелачки начин живота одвијао на нашем простору.

Једно од најзначајнијих поставки у музеју је свакако поставка о Царичином Граду, једином градском насељу на простору читаве лесковачке котлине. Наш домаћин Неша Димитријевић, кустос Народног музеја, кроз уверљиву причу вратио нас је шести век у време Ivstiniane Prime.

Најзначајнији предмети пронађени приликом археолошких ископавања чувају се у Народном музеју у Лесковцу, чиме је ова збирка јединствена и посебна у откривању историје нашег краја.

Посебну пажњу ученика привукла је прича о Николи Скобаљићу и његов херојски отпор који је пружио Турцима. Никола Скобаљић је једна заборављена личност српског средњег века веома значајна за националну и локалну историју, у амбијенту средњевековне збирке доминира српски витез Никола Скобаљић у природној величини и пуној ратној опреми.

На крају посете Народном музеју у Лесковцу, ученици су имали прилике да погледају сталну поставку Лесковац - Српски Манчестер (1878 - 1941) која показује прелазак Лесковца из турске касабе у слободан град Краљевине Србије. Развој текстилне индустрије допринео је томе да Лесковац буде један од четири града у Европи за који се везује термин  ,,Манчестер".

Хвала нашем домаћину Неши Димитријевићу који се својски потрудио да нашим ученицима приближи историју читаве лесковачке котлине.

,,Витезови осмеха" у посети ИО у Шилову

 

На дан школске славе Свети Саве,  припала нам је част да се наши школарци из издвојеног одељења у Шилову друже са дивним људима из удружења  „Витезови осмеха“ .

Наиме, од 155  пријављених школа ови хумани људи, на иницијативу педагога школе- Јелене Здравковић  одлучили су да деци и учитељици  у Шилову донирају  поклоне у виду пакетића, штампача и мини линије плејера .

Светосавску приредбу учитељица Биљана Трајковић и васпитач Тијана Тасић сваке године припремају са много љубави и посвећености. Ове године су приредбу и овај свети дан употпунили и наши драги гости из удружења „ Витезови осмеха“.  Својим присуством доказали су нам да оправдавају име свог удружења, јер су заиста изазвали деци осмехе и учинили да овај дан буде још чаробнији. 

Савиндан је симбол правих вредности и јединог правог пута за нас, нашу децу и школство. Зато учимо децу да их воде доброта, саосећајност, узвишеност ,  достојанство и хуманост- што су нам Витезови осмеха и показали. 

Учимо од хуманих људи и следимо их, поручио је директор школе Драган Јовић, на самом крају програма.

 

Јелена Здравковић

Педагог школе

Сара Митровић и Јана Митровић одвојиле награде на божићном конкурсу

 Поводом конкурса Актива вероучитеља Јабланичког округа Православне Епархије нишке на тему: "Божић- најрадоснији празник",

 ученици су освојили две награде литерарних радова у категорији од 5.до 8.разреда:

2.место Сара Митровић 5/2 ОШ  ,,Вук Караџић" -Лебане;

3.место Јана Митровић 5/3 ОШ  ,,Вук Караџић" из Лебана.

Такође, на конкурсу Телевизије Храм 'Радост Божића' литерарни радови који су награђени/похваљени:

3.место- Петра Анђелковић, 5/3 ОШ ,,Вук Караџић"- Лебане;

Похваљен рад Милице Марковић 7/1 ОШ ,,Вук Караџић'- Лебане.

                                                                                            Снежана Крстић Станковић

Подршка развоју личности ученика -Здраво одрастање-

 

Обогаћени једносменски рад пружа ученицима, али и наставницима,  могућност да покажу креативност и спремност да изнесу нове идеје које ће унапредити наставни процес.

Спремни за нове изазове и иновације ученици су са одушевљењем прихватили овај пројекат. Подршка развоју личности ученика од изузетне је важности за здраво одрастање.

У оквиру ове области ученицима се пружа подршка у развијању здравствено-хигијенских навика (што је за време пандемије свакако веома важно). Такође, акценат је стављен на очувању и развоју здравља, усвајању и проширивању знања о пубертету и адолесценцији, као и на усвајању знања о родној равноправности. Овакакав вид подршке- кроз разговор, радионице, занимљиве и поучне видео снимке, од велике је важности за период одрастања и сазревања једног основца.

На овако организованим активностима ученици су могли сами да уоче промене са којима се сусрећу у периоду сазревања, истраживали су и изводили закључке.

Циљ оваквих идеја је да се од ученика не тражи механичко учење нити репродукција дефиниција, већ да они сами кроз различите примере долазе до одговора на свако питање.

У савременом друштву праве вредности су пољуљане. Распад система вредности у друштву испољава се  и у све учесталијем насиљу. Скупоцене ствари, фирмирана одећа, лагодан живот без рада- често се нуде као узор из света естраде и политике. Идоли су ретко научници, чешће спортисти и бизнисмени. Свесни смо чињенице  да је друштво у којем живимо изгубило све темељне системе вредности. Управо због тога причом и примером морамо да се одупремо „модерном добу“ и да нам и ови часови буду прилика да децу научимо да су поштење и знање највеће богатство. Битно је да се деци у овом периоду покажу праве смернице и истакну вредности које треба следити.

У оквиру обележавања Дечје недеље, ученици су своју хуманост показали на делу. Правили су мини акваријуме, декоративне чиније од глине, низали наруквице, а касније све то изложили са својим другарима на градском тргу и донирали новац деци којој је помоћ неопходна.

Током заједничког рада на часовима, ученици су успели да  маштом и креативношћу остваре задате циљеве.

Јелена Здравковић

,,Интернационални дан" у ОШ ,,Вук Караџић" у Лебану

 

Иако су тмурни, јесењи дани преовладали, наставили смо са нашим активностима и у новембру и децембру. Наставили смо да учимо на занимљив начин, да се дружимо, да подстичемо друге ученике да нам се придружују, а што је најважније да „путујемо“ у друге земље.

Отпутовали смо у Западну Европу, земљу коју називају да је шестоугао због специфичног изгледа географске карте. У земљу која производи преко 400 врста сирева, а вино је неизоставни део вечере. А за вечеру су специјалитети: пужеви, јела од коњског меса и жабљи батаци.  Иако уживају у благодетима хране, заузимају најнижи ниво гојазности у Европи. Њихов главни град Париз има Ајфелову кулу, а наша престоница Београд Авалски торањ. Сада знате да причамо о Француској, миришљавој земљи, обзиром да је позната по по производњи парфема. Французи воле спорт, па се сваке године организују бициклистичке трке Tur de Frans. По површини заузима 42. место у свету, а треће место у Европи.  Ученици су добили задатак да склопе реченице од речи које су измешане, а говоре о карактеристикама Француске. Потом су састављене реченице лепили у фасциклу, коју су украсили фотографијама које осликавају Француску. Ученици су сарађивали, размишљали, употребљавалаи знања из опште информисаности, али и из Српског језика јер су пратили знакове интерпункције. Затим су правили од картона Ајфелову кулу, као и Париз. Односно најзначајније архитектонске споменике који осликавају Париз. Причали смо на француском, учили нове рече, примењивали њихово досадашње знање. Њихова креативност, спретност, домишљатост довела нас је до картонског Париза.

Пловимо даље у „Плутајући град“ у североисточној Италији. Град који почива на 118 острва. Град који излази на Јадранско море, који је у средњем веку доминирао као важно трговачко средиште и остао упамћен као Млетачка Република. Препун грађевинских споменика: Дуждева палата, Мост уздаха, црква Светог Марка. Град у коме се и даље негује традиција, па се занатска производња базира на прављењу предмета од стакла, чипки, сребра, коже, злата. Догађај који сваког туристу може опчинити јесте карневал у Венецији, који смо ми одлучили да приредимо у нашој учионици. Ученици су употребили своју машту и креативност па су правили маске за карневал. 

„Хо, хо,хо“ први снег паде, а ми одосмо на санкање у Северну Европу. Простире се на Скандинавском полуострву , са највећим градом Хелсинки. Доминира фински језик, а и Финци чине 90% становништва. Финци воле библиотеке, негују културу, воле да читају. Али исто тако велики су обожаваоци кафе и пива. Пошто су први изумели парно купатило, онда и није чудан податак да максимално уживају у саунама и да имају преко 2 милиона сауна. Веома су поштени и сматрају да је прави Деда Мраз из Лапоније. Њихова покрајина на самом северу Финске, где се налази село Деда Мраза и његових помоћника. Према легенди испод земље се налази радионица у којој вилењаци и Деда Мразови помоћници праве поклоне за децу. Наравно неизоставни су хаскији и ирваси, као омиљене животиње. Финска нас је подсетила да празници стижу и код нас. Ученици су правили ирвасе и снешка, новогодишњу икебану за сто, али и јелке од картона, тачније од ролни тоалет папира. Осмех, креативност, сарадња, упорност, домишљатост ученика увеличале су  празничну чаролију у њиховим учионицама, али и у срцима.  

                                

                                                                                                            Весна Милосављевић